20
Suđenje ministru kulture Nikoli Selakoviću i još troje okrivljenih u slučaju "Generalštab", trebalo bi da počne 4. februara pred Specijalnim sudom u Beogradu. Imajući u vidu da je sud i konačno zakazao početak, otvoreno je pitanje imunteta koji uživa Selaković. Ukoliko se Selaković pozove na imunitet, pravni analitičar Rodoljub Šabić kaže za Novu da će sud ili tužilac formalno morati da zatraže da se donese odluku o skidanju imuniteta. Međutim, Šabić kaže da je pitanje koliko će biti potrebno za takvu odluku, ukoliko uopšte do nje dođe, navodeći loš primer iz prošlosti.
Ministar kulture Nikola Selaković optužen je za zloupotrebu službenog položaja i falsifikovanje službene isprave u slučaju „Generalštab“ zajedno sa direktorima Republičkog i Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Goranom Vasićem i Aleksandarom Ivanovićem, kao i sekretarkom u Ministarstvu kulture Slavicom Jelačom. Za razliku od troje navedenih, po Ustavu Republike Srbije ministar Selaković uživa imunitet na koji može da se pozove ukoliko je pozvan na krivičnu odgovornost.
„Ustav, u č.134 predviđa da predsednik i članovi Vlade uživaju imunitet kao i narodni poslanici. To znači da se ako se on pozove na imunitet krivični postupak protiv ministra Selakovića, ne može voditi sve dok je pod imunitetom“, objašnjava za Novu Rodoljub Šabić. Ipak, naš sagovornik ne očekuje da će se Selaković pozvati na imunitet.
„Sve što smo do sad čuli iz usta Selakovića i njegovog branioca pa čak i predsednika Republike, ukazuje da je koncepcija odbrane, šta god ja mislio o njoj, nešto drugo“, kaže Šabić.
Ukoliko ipak odluči da se pozove na imunitet, to može učiniti pre početka zakazanog pretresa bilo usmeno, neposredno pred sudom, bilo pisanim podneskom.
„I ako to učini sud ne može dalje voditi postupak. Da bi se postupak nastavio, potrebno je da sud ili tužilac formalno zatraže od Vlade, kao nadležne, da donese odluku o skidanju imuniteta i da Vlada donese takvu odluku“, kaže Šabić.
Pojašnjava da o zahtevu za skidanje imuniteta poslaniku odlučuje Skupština, a o imunitetu ministra odlučuje Vlada. Mada bi bilo normalno, u prilog čemu govore i razlozi procesne ekonomije ali i pravde i pravičnosti, da Vlada o zahtevu za skidanje imuniteta odluči brzo i usvoji ga, veliko je pitanje da li će i biti tako i s tim u vezi otvara se više opcija“, kaže naš sagovornik.
Prva opcija je da Vlada usvoji zahtev za skidanje imuniteta i omogući vođenje normalnog sudskog postupka, kaže Šabić.
„Druga je da odbije zahtev i tako onemogući vođenje postupka. Naravno samo do daljnjeg, dok imunitet traje jer u tom slučaju rokovi, uključujući rok zastarelosti ne teku. Vrlo slična je i treća opcija, da Vlada u nedogled odugovlači sa odlučivanjem po zahtevu za skidanje imuniteta. Bilo bi to neprincipijelno i ružno ali ne i neobično“, kaže Šabić podsećajući na jedan takav slučaj.
„Takav, skandalozan primer nudi na primer Ana Brnabić predsednica skupštine koja zahtev za skidanje imuniteta poslanici SNS optuženoj za korupciju još od sredine 2024. i pored nekoliko urgencija, nije stavila na dnevni red i tako onemogućila vođenje postupka“, opominje Šabić.
Pored ovih pomenutih situacija od kojih svaka na određen način može da utiče na postupak, ne treba potpuno isključiti ni mogućnost koju je ju više navrata, makar i u euforičnom raspoloženju najavljivao predsednik Aleksandar Vučić.
„To je da on kao predsednik Republike, iskoristi zakonsko ovlašćenja da amnestira, pomiluje Selakovića od krivičnog gonjenja, i tako otkloni svaku mogućnost vođenja postupka“, zaključuje naš sagovornik.
20
8
21
Selaković je, podsetimo, ranije na saslušanju u tužilaštvu negirao krivična dela koja mu se stavljaju na teret, tvrdeći da ni na koga nije vršio pritisak da dokumenta falsifikuje. Tvrdio je da zgrade Generalštaba nisu i niti su ikada bile kulturno dobro. Ni tu priliku nije propustio da izvrđe tužilaštvo i njene zaposlene, optužujući ih da učestvuju u državnom udaru. Više o tome šta je Nikola Selaković pričao u tužilaštvu možete pročitati u našem posebnom tekstu.
Inače, saslušanju Selakovića je prethodio poziv tužilaštva da dođe na saslušanje, koje je on ignorisao. Kada je tužilaštvo naložilo da policija dovede Selakovića, on se istog dana pojavio ispred zgrade u Ustaničkoj ulici, ali mimo radnog vremena, zajedno sa reporterima i kamerama režimske televizije, prilikom čega je takođe izneo niz uvreda na račun zaposlenih u toj instituciji.
Drugi okrivljeni su međutim optužili upravo Selakovića da su na njegovo insistiranje i pritisak izvršili nezakonite radnje. Šta su optuženi pričali o aferi „Generalštab“, možete pročitati u posebnom tekstu.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare